Ma kakva čarobna jutra

 Malo prije ponoći dolazi M kući sa cuge s kumom, malkoc napižđen jer mu cijela ekipa s curama ide na jedrilicu a njega nisu ni zvali. Pa normalno da te nisu zvali, di ćeš na jedrilicu s dvoje male djece? Mrgud se mrgodi i dalje, ja mu u maniri dosadne ženice objašnjavam kako on ima nešto neprocjenjivo što oni nemaju i kako može bit sretan. 

U tom trenu nešto neprocjenjivo se budi četvrti put i opet cica, pelena mu već krcata a još nije ponoć. M zaspao na kauču pa je propustio još 4 buđenja do 3.32 ujutro, kad se nešto neprocjenjivo osmi put u snu namontiralo na puzanje i odgmizalo do ruba krevetića, drmnulo glavom i probudilo. Pa probudilo i sestru. I počelo se smijati kao da je podne. 

Ustajem, dok tražim dudu opizdim malim prstom, na kojem je taman dan prije procvjetala zanoktica, u rub krevetića. 

Ništa, odvedem Puzachua M-u u boravak da Malu Kme ne razbudi do kraja, ovaj naprosto oduševljen napokon shvaća da je obitelj ljepše imati nego jedriti 10 dana se ekipom... 

Ja se vraćam u sobu, taman sklopit oči kadli... zzzzzz... Fckn komarac. Prvi i jedini ove godine. 

Spavala 3 sata, sad čekam da mi cigla padne na glavu, mozak bi me od tog manje bolio. Puzachu je i dalje budan. 

A šta ima kod vas?